PRESS


КОНЦЕРТИ                             
Saint James Club, Дом Омладине Београд , 27.01.1997.
Па, плаката и није било за овај концерт у самом граду као ни на стакленим вратима Дома, ушавши унутра покушао сам да се распитам за концерт Грешника на шта су ме два брко-брада господина у плавим портир униформама упутили на истакнут програм на вратима (писало је за концерт Сирове коже, али Грешника није било?). То се десило пар дана раније. На дан концерта контролори нису ни били на улазу (однели су грејалицу у ресторан преко пута?) тек, ја сам се попео до горе, показао позивницу љубазном, крупном даси и он ме је пустио (без икаквог претресања!). Унутра су били чланови Грешника, а број људи у том тренутку (око 21:00) рангирао је од 50-70. Очекивао сам да видим Никшу у главној улози микс-мена међутим њега није било (можда је у канцеларији, по обичају, броји новац!). St. James више не изгледа као Бункер чак је и Bob Marley нестао са зида (блузери не воле џоинтање и Марлија?). Бина је снижена и то жестоко наспрам Бункеру скоро као степеник! Background није црна кеса ни фолија него префарбан зид на коме пише Blues & Jazz St. JamesЗакаснио сам на тонску пробу тако да нисам имао прилике да видим како је бенд био обучен на проби. Поздравио сам се са члановима. Васа је испрва био заузет ћаскањем са лепшим полом поред бине али касније се придружио на пиће другим члановима групе. Изненађење вечери је била нова постава освежење за групу, женски вокал у Грешницима, Јованка, којој је овај наступ био дебитантски. Пред сам наступ уз полумрак у Jamesu са разгласа могли су се чути blues и rhythm blues хитови праисторијских мутаната чија имена не знам, срећом без Jeferson Airplana али штета и без Oscara Petersona. Грешници су почели са наступом 10 или 15 минута иза поноћи. Да, да, чекали су да се простор испуни иако ми се чини да се број у публици није драстично повећао од 22 ч. - све укупно до 100 људи. Концертни звук је био прилично солидан иако су се бубњеви претихо чули (појачај Никша идући пут!). Гитаре су дрмале поготово соло (квалитет налик Антонове гитаре, Партибрејкерс у Лотос Бару крајем 80-их) а пратећи (Јованкин) вокал се само назирао, Васин микрофон је био гласан, нема везе Јованка се касније снашла и прешла alltogether са Васом на истом микрофону. Фронтмени Грешника су били солидни у својим наступима и увежбани. Изведене су све ствари са касете и ЦД-а ''Рафална паљба'' плус специјалне обраде (због Никше и Jamesa... да се буде у току...) чије сам наслове заборавио али знате о чему се ради.  Highlight Васе је био проза и поезија под насловом ''Задарске ноћи'', на почетку 2. строфе се мало збунио (текст) али се брзо снашао, тако да је општи утисак пропраћен огромним пљеском присутних међу којима и ја бејах (и у публике се чуло и: браво, браво). Иначе ако нисте знали Васа игра пого на концертима Грешника, скида микрофон повремено са сталка, па га враћа, па онда пого без микрофона, итд. итд. углавном не статира (похвално у таквим годинама!). У једном делу наступа Васа је сишао са бине и џентлментски уступио микрофон Јованки која је уз ''привремени'' квартет Грешника извела 2-3 нумере на енглеском (обраде које сам спонемуо претходно), јак, опуштен и добар женски глас претпостављам да ће бити још боља у неким од наредних концерата Грешника с тим да јачина у микрофону буде ''примерено'' појачана!(Никша, Никша...) На концерту сам остао до 1:10 и углавном је то било и најважније од Грешника (касније чујем да су свирали до 1:15). Било је и биса. Васа је продавао и касету ''Грешника'' (D.I.Y. продаја на барском, округлом столу) иако је то могло можда боље да се припреми. Па, можда на неком од наредних концерата погледамо и обраде Vice Squad, Cras, Girlschool у зависности од клуба?
  Гвидо Обрадовић (ОД-зин, бр. 65, IV 1997.)
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Saint James Club, Дом Омладине Београд , 27.01.1997.
Није се могао ни замислити адекватнији датум (дан светитеља Саве) и адекватније место (клуб ''Saint James''), да Грешници покушају да сперу своје многобројне грехе и грехове (одавно нисмо имали прилику да их видимо и чујемо уживо). Медијску промоцију овог рок спектакла вршили су минијатурни плакати на улазу у клуб, и групица млађахних скинхеда који су делили карте и пропуснице будзашто (4 комада за 7 динара!), уз коментар да нема `леба од рокенрола. Тужно, али истинито. Цена улазнице је за сваку похвалу, а ову згодну прилику користим и да испљујем ВАН ГОГ и СКЦ због прецењивања (30 динара) сопствене вредности (кога, бре, још боли дупе за ВАН ГОГ?!?- ур.). У клубу су се окупила 84 човека (док вашег извештача није мрзело да броји), а касније је било попуњеније. Замерка DJ-у, који је пуштао музику пре концерта - то би ипак требало да буде блуз клуб, а не ''Грозница суботње вечери''. Џона Траволте ни од корова, а и био је понедељак. Концерт је почео у 00:30 на врло побожан начин, одабраним актуелним цитатима из Библије као увод у песму ''Балкански рат'', а потом су се зачули митраљези, аутомати, машингевери и стројнице, тј. свирка. Тако је почела промоција албума ''Рафална паљба''. Појачани пратећим вокалом Јованке (по годинама би и Броз могла да буде!), која је тек код треће песме открила да јој не функционише микрофон, Грешници су нам одсвирали све ствари са новог албума, једну са старог, а онда и неке обраде. По речима самог Васе: ''Сада ће инструментални део бенда извести инструменталну песму...''. Атмосфера је била изузетно весела и опуштена. Хитови попут ''Небеске краљице'', ''Снежане'' и ''Блесавог града'' били су адекватно награђени дугим аплаузима. Васа је анимирао публику скакућући у кенгур стилу и дувајући у пиштаљку, изражавајући на тај начин незадовољство својствено млађим бунтовницима. А када је публика одговорила сопственим пиштаљкама, трубама и вриштањем, задовољни осмех прешао је преко певачевог лица. Свирка је трајала 45 минута (рачунајући и бис). Уз похвале газдином избору пива (''Јелен''), моја два телохранитеља (која сам џабе водио јер нису успели да ме заштите од рафалне паљбе) и ја задовољни изађосмо у хладну ноћ, успут бројећи рупе од метака на јакнама.
 Срба Slayer ( ''БЕЛА ШЉИВА'' бр.2, август 1997.)

Барутана,уторник 20.август 2002.
Године, револуције и ратови пробујаше од последњег концерта ВИС Грешници у престоном Београду. Стога се неизмерно и попут детета искрено зарадовах кад ме је бата Васа (у даљем тексту: чика Брка) путем телефонске справе известио да се планира културна манифестација на којој ће - бар што се мене тиче - његов цењени оркестар бити у центру пажње. Свирка је одржана у склопу ''Србијанског фестивала електричног филма'' (још једна лепа замисао у коју је своје прљаве прсте уплео усрани ''Б92''), упад беше 100 кинти, а чика Брка & Co. ступише на сцену негде око 23:20. То бејаше знак за стотинак присутних душа да се окупе око бине и топлим аплаузом пруже подршку петорици уметника који се припремаху за наступ. Почело је нумером ''Програмирани'', а потом нам је чика Брка издеклемовао ''Молитву''(из његове књиге ''Боја, мирис, звук''). Следи ''Блесав град'', затим ''Бићу само твој'', па опет једна поетска пауза (''Кафански сонет'', такође из поменуте књиге), онда ''Трула коалиција'' и – крај?!? Публика није баш била вољна да својим љубимцима после свега 20-ак минута музицирања дозволи да напусте бину, па су нам Грешници на бис приуштили још једну композицију. Ни упорни захтеви раздраганог народа нису утицали на то да Грешници евентуално промене своју одлуку, јер како чика Брка рече: ''после 5 година несвирања и ово је више него довољно...''. Након краће паузе свој соло наступ у трајању од једно 5-6 минута имао је и тип по имену Мирко Петровић. Рећи ћу само да су га сви присутни згрануто и нетремице посматрали, да нико живи није успео да провали да л` се човек зајебава ил`  је пак мртав озбиљан, да је побрао аплаузе, те да наспрам њега мојој маленкости нпр. чак и Fast Deadboy или Larinx (братски поздрав господи Петку и Ђолету!) звуче као најљигавија комерцијала. Веровали или не... Феноменално вече, ко није имао част да присуствује овом спектаклу нек` крепа од муке и једа.
 Др Срећко Ђорђевић (БГДЈ, бр. 4, јесен 2002.)

УРМУС (Удружење рок музичара Србије), четвртак 7. новембар 2013.

Београдска група Грешници у препуном клубу Удружења рок музичара Србије обележила је 30 година рада.
Популарни рокери су изашли на сцену дочекани громогласним аплаузом, а публици и пријатељима су свирали своје песме.
Гости концерта били су некадашњи чланови групе Грешници који су са актуелном поставом бенда одсвирали песму Генерали.
Певач Грешника Васа Радовановић рекао нам је, по завршеној свирци, да му је драго што је његов бенд обележио један леп јубилеј, 30 година постојања.
– Драго ми је што је дошло доста старих чланова који су прошли кроз бенд, а драго ми је што је дошло и доста наших фанова који нас прате годинама – рекао је Васа Радовановић.
Он је додао да му ових 30 година постојања бенда, а и осталим члановима, много значи.
– Посветили смо се томе, дакле да истрајамо у рок музици. Ми настављамо даље. Спремамо и нови сингл који би требао да се појави у првој половини наредне године – рекао је Васа и додао да се нада да долазе бољи дани за рок у Србији.
Љубиша Стојановић, рок критичар из Београда, казао нам је да је ово један од аутентичних београдских бендова и да му је драго да један овакав бенд опстаје све ове године.
– Ово је један доста добар бенд и доста добра свирка са доста енергије. Код њих се препознаје тај чвршћи звук и осети се та предивна фузија панка, хард рока, као и текстови који имају своју јасну поруку – рекао је критичар Стојановић.
Иначе, група Грешници недавно је објавила спот за нови сингл Покрени се.                                       ПРАВДА (8. новембар 2013.)

РЕЦЕНЗИЈЕ МУЗИЧКИХ ИЗДАЊА
ГРЕШНИЦИ - РАФАЛНА ПАЉБА (YANKEE SOUND) MC , CD
Рок група Грешници долази нам из београдског предграђа Бели Поток и типичан је пример састава који одише истрајношћу и љубављу према ономе што ради. Иако постоје од 1983., а ''Рафална Паљба'' им је тек други касетни албум (први под називом ''Због Тебе Сам Дугу Косу Пуштао на реп'' издат је 1987. а реиздат 1992. од стране француске фирме Ajax Bondage), ни у једном моменту нису дозволили да их то поколеба чиме су заслужили епитет ''Дон Кихота домаће музике''. Уз то, фронтмен Грешника Васа је и аутор две књиге поезије, већ више од 11 година неуморно ради фанзин ''Опрем Добро!'', повремено организује концерте младим и неафирмисаним бендовима... Признаћете да је таква врста ангажовања у пословима који не доносе никакав профит (напротив!) заиста ретка појава. Елем, вратимо се ''Рафалној Паљби'': овом касетом Грешници нам се представљају као врло добар и зрео рок састав, бескомпромисан у својим ставовима. Тематика песама варира од љубавних (''Небеска Краљица'', ''Снежана'', ''Одлази''), преко антиратних (''Трула Коалиција'', ''Кад Би...'', ''Балкански рат''), па све до потпуно личних (''Блесав Град'', ''Пут'') ауторових ставова и погледа на свет. Продукцијски, албум је одрађен веома квалитетно што, уз добар омот, употпуњује слику о овом издању и уобличава га у једну више него солидну целину.
 Др Срећко Ђорђевић (АУДИОФОН,бр.7,фебруар 1998.)

ГРЕШНИЦИ - ДИВЉА ХОРДА (YANKEE SOUND) макси сингл
И поред тога што постоје и уз краће прекиде раде још од 1983. београдски рок састав Грешници остао је - рекло би се искључиво својом ''кривицом'' - углавном непознат широј публици.''Момци из предграђа'' (којима се пре пар година прикључило и једно женско чељаде) више нису момци већ озбиљни породични људи што им, игледа, ни најмање не смета да се са идентичном количином ентузијазма као и некад и даље баве оним што очигледно највише воле: необорив доказ за напред изнето свакако је и касетни макси сингл ''Дивља хорда'' који је (звучи невероватно, али је потпуно истинито) тек треће по реду самостално издање бенда за читавих 17 година постојања. На овој касети нашле су се четири новије песме, свирачки знатно боље одрађене - али и приметно слабије продуциране - од материјала за нпр. претходни албум ''Рафална паљба''; иако ангажовани, бритки текстови који обилују пластичним сликама свакодневице која нас окружује у репертоару Грешника заиста не представљају ништа ново, чини се да овај материјал по том питању ипак отишао корак даље од свих досадашњих остварења фронтмена Васе и екипе му. Потврда оваквој констатацији јесу песме ''Програмирани'', ''Overdose'' и ''Кумови''; са друге стране гледано, Грешници нису запоставили ни своје добро нам знане љубавне теме овога пута одлично обрађене и уобличене у ствар ''Бићу само твој'' (која уједно представља најубедљивије одсвиран комад на издању). Без икакве сумње, Грешници ће и даље остати клупски састав добровољно делајући на маргинама српског рока: такав авангардни став сигурно је вредан сваког поштовања, али ни у ком случају не може да представља оправдање за - на жалост - заиста ретке живе наступе и још ређа издања ових симпатичних времешних Дон Кихота домаће рок сцене. Изговори типа ''свирка за екипу, себе и своју душу, а ако можда још неко чује и види - утолико боље'' јесу донекле разумљиви и за уважавање, али - само донекле...
 Др Срећко Ђорђевић (ОК,бр.5,септембар 2000.)

ГРЕШНИЦИ - РАФАЛНА ПАЉБА (YANKEE SOUND) MC , CD
Име Васе Радовановића са страхопоштовањем се изговара локалним живљем што гибања на фанзинском плану прати. Дотични се може похвалити звањем уредника најстаријег активног фанзина у Југославији, а његов ''Опрем Добро'' је кроз скоро шездесет бројева свакако потврдио посвећеност свог духовног оца раду на сцени. Из тога логично произилази и интересовање шире underground јавности за деби касету бенда у коме Васа пева а која је изашла за сопствену, новоуспостављену етикету Yankee sound. У очи прво упада изузетно атрактиван колор омот на коме чланови бенда показују да се против, ипак поодмаклих година успешно боре навлачењем кожних јакни. С обзиром на степен намргођености појединих актера, слушалац неупознат са музиком Грешника, лако би могао да се превари и очекује некакав ултраагресиван звук према коме су Pantera и Brutal Truth бендови добри само за пуштање током малих огласа, оно што Васа и колеге нуде је питки рок. Не претерано инвентивне али солидно урађене песме, са занимљивим гитарским решењима и чврстим ритмовима заштитни су знак Грешника. Темпо од момента до момента варира, па тако имамо пункоидну ''Трулу коалицију'' (песма инспирисана певачем истоименог шумадијског панк бенда), плесни ''Блесав град'' и лаганију ''Небеску краљицу''. Продукција је солидна, осим гласа који је урађен некако суво и прегласно, а текстови су углавном панкерске природе, обрађујући теме као што су рат, урбано отуђење, полиција, војска, љубав, те остале јавне институције. Све у свему, непретенциозно и сасвим солидно, Грешници вероватно неће победити на овогодишњем такмичењу за песму Евровизије, али ако их пут нанесе и у ваш град, дајте им шансу, они је заслужују.
Урош Смиљанић (YU рок магазин,бр. 33/34, Април/мај 1996)


ГРЕШНИЦИ – РАФАЛНА ПАЉБА (YANKEE SOUND) MC, CD
Београдска група Грешници, изузимајући мање прекиде, активно постоји више од тридесет година. Први албум су издали давне 1987. године за словеначку етикету ММЛ под називом "Због тебе сам дугу косу пуштао на реп". Како и сами кажу, првенац је са свим својим слабостима био слика тадашњег тренутка бенда (и спој музичких афинитета тадашњих чланова). Тек другим издањем "Рафална паљба" из 1995. године, Грешници су уобличили звук који мање-више негују и до данас.
"Рафална паљба" доноси осам нумера. Албум би се слободно могао поделити на два дела (могуће да је распоред песама с намером тако постављен) где имамо прве четири песме са изражено ангажованим темама, док на Б страни преовладавају субјективније теме. Такође, евидентно је и постепено опадање у жестини и темпу, па како се ближимо крају албума, тако се иде ка нешто споријим и "мекшим" нумерама.
Звук је заиста тешко окарактерисати и свести под један жанр, јер на моменте имамо упливе рока, панка, метала... Продукцијски гледано, албум сигурно није донео ништа револуционарно за то време, али, тематски и те како завређује пажњу. Са ове временске дистанце постало је стереотипно говорити о медијском мраку и друштвеним приликама деведесетих, али, једно је сигурно. Требало је имати опасну петљу па изаћи и директно сасути: "Трула коалиција војска и полиција" или "Окупација / Медијска манипулација / Војна полиција / Мобилизација / Балканизација / Милитаризација / Војна полиција /..."
Овом приликом не желим нимало да потценим песме као што су "Снежана", "Небеска краљица", "Одлази"... које обилују љубавним мотивима, и као такве лагано се могу посматрати одвојено од музике, као чиста лирика. Међутим, песме "Блесав град", "Трула Коалиција" (инспирисана истоименим бендом и колегом за микрофоном – Скакијем), "Балкански рат", "Кад би"... остају као репрезент једног времена, које умногоме не одудара превише од садашњих прилика у читавом свету.
Грешници су и данас активни, наступају по клубовима и фестивалима, а повремено нас обрадују понеким синглом. Сасвим тихо, ненаметљиво, без превелике медијске помпе. Иако су можда имали прилику да у једној мери комерцијализују целу причу, они и даље пливају на маргинама андерграунда; директно, ненашминкано и дечачки искрено!
Давид Љубовић (Rockomotiva, 29. Мај 2016.; Принцип 27. Мај 2016.)

ИНТЕРВЈУИ
* ROCK EXPRESS, бр. 36, јесен 2002.
Иако постоје већ читавих 19 година, београдски рок ветерани Грешници свакако не спадају у ред најпознатијих престоничких бендова. Разлог лежи делом у куриозитету да су до сада објавили свега три самостална носача звука (''Због тебе сам дугу косу пуштао на реп'',MC,ММЛ 1987; ''Рафална паљба'' MC,Yankee sound 1995; ''Дивља хорда''MC,Yankee sound2000), а делом и у податку да су имали неколико дужих пауза у раду. У уторак, 20. августа, у ''Барутани'' су одржали своју прву свирку након вишегодишње концертне апстиненције. После наступа проћаскали смо са Васом, некадашњим басистом и садашњим певачем Грешника...
      - На концертним подијумима Грешници се нису појављивали читавих 5 година...
    - Да, више од 5 година нисмо наступали уживо из разноразних оправдано-неоправданих разлога. Поштено говорећи - ужелели смо се стејџа, а позив организатора за ову свирку био је иницијална каписла за поновно окупљање групе. Постава је, као што си видео, остала неизмењена: Злаја и Дарко - гитаре, Влада - бас, Дејан - бубњеви и моја маленкост - вокал.
    - С обзиром на то да су вечерас публику подједнако сачињавали и ''маторци'' и ''клинци'', да ли сте задовољни реакцијама?
    - Презадовољни смо. Испоставило се да доста младих људи добро зна наше песме, што значи да наша издања нису заборављена и да су у међувремену ''циркулисала'' у народу.
    - Већина присутних била је веома непријатно изненађена видевши вашег басисту Владу у инвалидским колицима...
    - Био је то несрећан случај. Сви у бенду искрено се надамо да ће му Господ помоћи да превазиђе те потешкоће и устане из колица. Што се свирке тиче, присутни су могли да се увере да је Влада у пуној форми.
    - Након безмало две деценије рада Грешници имају само 3 самостална издања. Не сматраш ли то својеврсним парадоксом?
    - То јесте премало, али се ипак десило стицајем разних околности. Садашња постава Грешника најбоља је и једина за сва будућа времена, и сигурно би урадили нешто више да није било ове петогодишње паузе. Потрудићемо се да то исправимо у предстојећем периоду...
    - Грешници у будућности?
    - Ова свирка у ''Барутани'' дала нам је велики подстрек да наставимо са радом. Предстоји нам снимање новог албума који смо започели макси синглом ''Дивља хорда'', вероватно још неки концерти... Касније ћемо да видимо шта нам је даље чинити.
 Срећко В. Ђорђевић
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
''БЕЛА ШЉИВА'' бр. 2, август 1997.
(ИЗВОД ИЗ ИНТЕРВЈУА)
    - `Ајде нешто укратко о себи!
    - Да пробам баш укратко: рођен сам 10. фебруара 1961. у Београду, висина 180, тежина 70, коса дуга, бркови кратки, посебних знакова немам, срећно неожењен, живим у Белом Потоку...
    ...- Бацамо се сада на Грешнике: историјат, поставе, концерти, досадашња издања, демо снимци...
    - Уз повремене прекиде Грешници раде од 1983., и кроз бенд је до сада прошао приличан број људи. Од прве поставе остали смо само гитариста Злаја и ја, а остали садашњи чланови су: Дарко - гитара, Влада - бас, Дејан - бубњеви, Јованка - пратећи вокал и Миша - синти. Ово је коначна постава, и ако Бог да, свираћемо заједно бар још сто година. Услед повремених прекида у раду, број концерата је доспео тек до 40, али се у последње време интезивно повећава. Први албум је изашао 1987. за ММЛ из Словенске Бистрице (Словенија), једну од првих независних издавачких кућа у бившој Југославији. Како су на звук утицали сви тадашњи чланови бенда, испало је смућкано - од свега по мало,  а ја лично нисам био задовољан. Тај албум је 1992. реиздат за фирму ''Ajax bondage'' из Париза. После тога урадили смо још пар демо снимака, и тек пре две године Злаја и ја долазимо до садашњег звука и поставе. То би могло да се сматра и новим почетком бенда. Крајем 1995. појавио се албум ''Рафална паљба'' за нашу етикету ''Yankee sound''. То је, рецимо, нека фузија панка, хард рока, психоделије и метала. Задовољни смо како је албум прихваћен, и ових дана припремамо нови материјал. До краја марта поново улазимо у студио.
    - Ко је сво ово време био аутор музике, а ко текстова?
    - У првом периоду рада, осамдесетих, и музику и текстове углавном смо писали тадашњи бубњар Воја (иначе мој рођени брат) и ја. На албуму ''Рафална паљба'' аутори музике смо Злаја, Вељко (наш продуцент и добар ортак) и ја, а на новом материјалу музику смо радили сви заједно. Текстове пишем ја.
    - На концертима врло слабо свирате старе ствари?
    - Као што малопре рекох, тај ранији период рада одликовао је сасвим другачији звук, и те песме се једноставно не уклапају у садашњи концепт. Од старих ствари изводимо само обраду ''Тебе нема''.
    - Ко је (и због чега) дао баш такво име бенду? Сматрате ли себе Грешницима?
    - То је дошло онако, само од себе, још давно, на једној од наших првих проба. Сви смо ми, мање или више, грешници.
    - Од када се бавиш поезијом? Имаш ли необјављених материјала, и шта планираш са њима?
    - Прву песмицу написао сам још у 4. разреду основне школе, значи пре једно 350 година. Најстарија песма која ми је негде објављена датира негде из 1975. До сада су ми објављене две самосталне збирке поезије: ''Блесав град'' (''Атлантида'' - Београд, 1988., 250 примерака) и ''Боемска прича'' (''Заслон'' - Шабац, 1993., 500 примерака). Песме су ми се такође појављивале и у заједничким књигама ''Песме са плавих звијезда'' (''Студенац'', 1991.) и ''Деца старог Бакуњина'' (''Заслон'', 1991.) Уредник сам антологије песама под именом ''Југословенска punk/HC алтернатива'' (''Атлантида'', 1990., 200 примерака). Имам необјављеног материјала, само га треба средити. Ако нађем неког издавача, можда се нова књига појави и у току ове године.
    - По ком критеријуму бирате текстове за ''углазбљивање''?
    - То радим ја. Они настају заједно са музиком, односно мелодијом (у супротном то би била класична поезија). На основну мелодију надограђујемо остало, и тако настаје музика. Наравно, водим рачуна и да се песме уклопе у концепт, да све скупа чини једну целину.
    - Пре седам година приредио си и реализовао познату књижицу ''Punk/HC алтернатива''. Планираш ли можда поново неки сличан пројекат?
    - За то треба јако пуно времена, уколико се жели квалитетна и свеобухватна антологија. Тренутно немам времена за нека слична издања, али можда у будућности...
    - Нешто за тхе крај?
    - Хвала за интервју, пуно среће ''Белој шљиви'' у даљем раду (први број је био одличан, само тако наставите!), а овом приликом упутио бих и позив вашим читаоцима да ме слободно контактирају (Грешници, ''Опрем добро!'', поезија...)
 Др Срећко Ђорђевић
...

Нема коментара:

Постави коментар